U procesu "flot"proizvodnje, koji je danas u širokoj upotrebi, sirovine za spravljanje stakla se mešaju u rezervoaru u kome se tope i pretvaraju u tečnost na temperaturi od približno
1600c. Dobijena masa zatim prolazi kroz niz ravnajućih valjaka u sledeću komoru, pa na površinu kade sa tečnim kalajem pri unutrašnjoj temperaturi od 1000c. Staklena masa pluta po površini tečnog kalaja pošto staklo ima manju specifičnu težinu i usled toga preuzima ravan oblik sa savršeno glatkim i paralelnim površinama jednake debljine. Ove karakteristike (izuzetna ravnoća, optički kvalitet i jednaka debljina) su suštinske odlike procesa proizvodnje flot stakla i ne mogu se porediti ni sa jednim procesom korišćenim u prošlosti a koji se još uvek koriste-"pitsburg". Pri temperaturi od 600c staklaste naslage su dovoljno čvrste za vađenje iz kade sa kalajem, klizajući po valjcima koji određuju krajnju debljinu stakla usled bržeg ili sporijeg izvlačenja( što je određeno brzinom valjaka) što je veća brzina valjaka to je staklo tanje. Staklaste naslage se prenose kroz dugačak tunel za očvršćavanje mase (slično kaljenju) gde prolazi kroz proces kontrolisanog hlađenja.Kada bi se ovaj proces hlađenja preskočio površinski slojevi naslaga bi se brže hladili, što proizvodi stvaranje pritiska i dovodi do pucanja. Komora za hlađenje je tunel od 100-120m u kome se temperatura postepeno smanjuje, ulazna temperatura je 800c a na kraju tunela je 150-200c. Po izlasku iz tunela staklo je spremno za sečenje,
obično do max.dužine koja je 6000mm dok je širina stranice približno 3300mm dok se ne svede na standardnu širinu od 3210mm.