Svetsko trziste ravnog stakla

2003. priblizno 36 miliona tona stakla preradjeno je na svetskom trzistu. Po redovnom nivou cena proizvodjaca to iznosi oko
14 milijardi eura. Tokom vremena, ovo tržište raste količinski za oko 3.5% godišnje. Od toga je potražnja visoko kvalitetnog ravnog stakla oko 22 miliona tona. Potražnja stakla nešto lošijeg kvaliteta (pitsburg) je 3 miliona tona; 2 miliona tona su ornament (dekorativna) stakla. Preostalih 9 miliona tona je za staklo nižeg kvaliteta proizvedenog u Kini. Ako uzmemo u obzir dalju obradu stakla (laminiranje, farbanje, izrada ogledala, termo stakla ili kaljene). U tom polju trzista ukupna vrednost je oko 43 biliona eura.
Stakla koja se proizvode u tablama(plocama) i sluze za dalju preradu, njihova specificna tezina je 2.5kg/m2 i 1 tona sadrzi 125m2.
Najveca potrosnja je u gradjevinskom sektoru oko 32 mil.tona, za auto industriju, kaljena stakla itd.. 4 mil.tona.
Proizvodnja ravnog(flot) stakla je velika investicija, prosecna cena fabrike krece se oko 100-150 mil. eura u zavisnosti od velicine, lokacije i planiranog kompleksa proizvodnje. Kada se pusti u pogon, fabrika radi 365 dana u godini i nikada se ne gasi, vreme rada takve linije za proizvodnju je izmedju 10-15 god. Flot linija je u stanju vise puta da se reparira ili reprogamira za drugacija stakla, takva reparacija kosta oko 30-50mil.eura.
Da bi proizvodnja tekla nesmetano potreban je veliki kapital dok linija postane profitabilna. Da bi se preslo sa proizvodnje jedne debljine stakla na drugu obicno je potrebno 7 dana.
Materijal za preradu iznosi oko 400-600 tona na dan, a optimalna povrsina placa na kome je smestena fabrika je 70000m2.
Staklo je relativno tesko i razmerno jeftino, i iznosi 10% od ukupne cene proizvoda. Distribucija bitno utice na cenu, u vecini slucajeva transport na velike udaljenosti po kopnu mnogo povecava cenu stakla. Obicno 200km je norma a 600km je gornja granica isplativosti prevoza drumskim transportom za vecinu proizvoda, ali te granice variraju od trzista do trzista. Najekonomicniji prevoz stakla je vodeni transport (zato je bitna lokacija fabrike) - posle vodenog je zeleznicki, a zatim drumski transport.

 


Ucesce najvecih svetskih fabrika na svetskom trzistu
Cetiri kompanije proizvode skoro 62% svetske proizvodnje stakla i one su podrska 74% proizvodnje preradjenih stakala(auto industrija, namestaj, gradjevina, itd...). Od te cetiri kompanije jedna je Engleska, jedna Francuska, jedna Americka i Japanska.

Evropsko trziste stakla
Ukljucuje daleki istog a ne ukljucuje Rusiju, Ukrainu i Belarusiju, ukljucujuci Tursku. Evropsko trziste je velicine 8 mil. tona i ima sedam glavnih proizvodjaca stakla: Saint-Gobain, Pilkington, Ashaki, Guardian, Sisecam,Euroglass i Sangalli, plus dva proizvodjaca koja pripadaju ovim proizvodjacima (Interpane i Scheuten).
Kina i Rusija
Kina proizvede oko 12 mil. tona stakla godisnje, izvozi 30% proizvodnje ravnog stakla. Na kraju 2003. 98 linija za proizvodnju stakla nama poznatih zamenice staru proizvodnju, samo 10 od tih su po zapadnom dizajnu.
Produktivnost i kvalitet Kineskog stakla priblizio se zapadnom i razlike su mnogo manje uocljivij nego u proslosti. Polako osvajajuci trziste izgradnja fabrika se nastavlja i rezultat rasta je vise od 110 flot linija do 2005. Mnoga stakla se ne mogu proizvesti u Kini, cena stakla je veoma niska u poredjenu sa drugim trzistima.
Rusija ima 17 fabrika, 9 za proizvodnju flot(ravnog) stakla a 8 koriste staru tehnologiju(pitsburg).